//
Управо читате...

Летопис

Сретењски устав – Устав Књажества Сербије

Сретењски устав –  први српски Устав, трећи у Европи, више демократски него неки савремени Устави, засигурно то је Устав који је обележио 19. век српске историје, законодавства и државности.

Устав који можемо сместити у следећи историјски контекст који га најбоље и одређује – Устав између Милетине буне (1834.) и Турског устава (1838.).  Милетина буна названа је по Милети Радојковићу, који је после кнеза Милоша био  најпопуларнија личност тадашње Србије. Побуну је сковала неколицина људи на једном слављу у Крушевцу 1834. године. Договрено је да се Кнезу тражи „конституција“ тј. „устав који би користио интересима и жељама првака.“[1] Уколико Кнез на то не пристане треба се дићи на оружје. Након што се сазнало за овај план, Милета Радојковић са својих 5000 људи креће са оружјем на Крагујевац. Са Милетом и побуњеницима преговарао је Тома Вучић Перишић који их је пустио у град (Крагујевац) и допустио им да саставе захетеве Кнезу. Сутрадан побуњеници на челу са Радојковићем предају своје захтеве који се тичу управљања државом, организације Савета као врховног органа власти, безбедности имања, живота и пореза. Кнез за све ово сазнаје из Пожаревца, а неколико дана касније долази у Крагујевац. Скупштина је заказана за 2. фебруар, на Сретење. Други камен међаш Сретењском уставу јесте и Устав из 1838. године или „Турски устав“ тачније збирка фермана или хатишериф из 1838.

Банер

Најученији Србин Кнежевине био је Димитрије Давидовић, министар, лекар, дипломата, уставописац, новинар, публициста, аутор оригиналног текста Сретењског устава. Давидовићев печат видиљив је на самом докумету Устава. Првог дана Сретењске скупштине скупило се око 2.500 изабраних представника и око 10.000 људи, обичних „незваних“ гостију, како их проф. Павловић назива. На скупштини је Димитрије Давидовић прочитао Кнежеву беседу у којој је изнета Милошева одлука да донесе Устав. Другог дана приступило се свечаним заклетвама. Након јутарње службе, где је Устав стајао поред Светог јеванђеља уз иконостас, Устав је прочитан  присутнима, а потом се прешло на свечано заклињање.

Сретењски устав - насловна странаУстав је дефинисао српску државност, грб и заставу Кнежевине, а затим се у члану 5 помиње деоба власти на законодавну, извршну и судску,  Државни савет (претеча владе) са шест попечитеља (министара); истиче се независност судства, прокламована су права и слободе људи – све карактеристике модерних устава.  Устав је рађен по моделу француског и белгијског устава и француских уставних повеља. Многи га сматрају за трећи оригинални устав у Европи (после француског и белгијског). Поред његове напредности, демократичности, пропагирања слободе и поред тога што је припадао више 20. него 19. веку, Сретењски устав је врло брзо укинут. Према неким истраживачима, овај Устав је више српска декларација слободе него што је устав у правном смислу. Једно је сигурно – ни Аустрији ни Турској, а ни Русији овај Устав није одговарао, а у вези са тим су и речи кнеза Милоша упућене Димитрију Давидовићу: „Е, мој кумашине, да је то јахати коња, пасати сабљу, и бити се с Турцима, знао бих ја и сам шта бих радио, али то наше независно правленије мора да се повија по сваком јаком ветру. Зато ти гледај шта пишеш.“

Неки од чланова:

1) Сербија је нераздјелно, и у прављенију свом независимо Књажество по признанију Султана МАХМУДА Другога, и Императора НИКОЛАЈА Првога.

21) Књазу пристоји право, уређивати домом својим по свом промотренију у женитби својој, и синова своји и у удатби кћери своји по гласу 38. члена овог Устава.

58) Отац и син, и два брата не могу засједавати у једно време у државном Совјету.

64) Свакому Попечитељству одређиваћесе сваке године законом суме новаца, који му требају за вођење струке поверене му.

Попечитељи отговарају за то, да су совјестно употребили отређене им суме новаца на оне потребе, које им је закон предписао.

112) Нико у Сербији не може се ни гонити ни затворити, развје по пропису закона, и от законе и природне власти.

113) Нико у Сербији да не стоји више от три дана у затвору, а да му се не јави кривица, за коју је затворен, и да се не узме на испит.

114) Нико у Сербији не може казњен бити, већ по закону и по пресуди надлежнога суда.

82) Скупштина народна састоји се из сто најодабранији, најразумнији, најпоштенији и повјереније народно у највећем степену заслужујући депутата из свију окружија и свега Књажества Сербије.

117) Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету.
_____________________________________________
[1] Др Марко Павловић, Српска правна историја, Надежда Павловић, Крагујевац, 2005.

Види још: Видовдански устав (1921.)

Поделите са пријатељима

Коментари

Један одговор to “Сретењски устав – Устав Књажества Сербије”

Пошаљи коментар